Стефана Ракић Јевтић рођена је 9. јануара 1990. године у Јагодини.

Завршила је средњу економску школу (општи смер – економски техничар), а затим је пратила своју звезду водиљу и тако се одлучила за најлепши позив – позив васпитача.

Завршила је Факултет педагошких наука у Јагодини и тако стекла високо образовање – мастер васпитач у домовима.

Учествовала је на разноврсним манифестацијама: „Школа живота“ особа са сметњама у менталном развоју (као васпитач на седмодневном боравку на Златибору); Игре без граница у оквиру пројекта „Делујемо јер нам је стало“; као аниматор на рођенданима;

као Баба Мразица на додели новогодишњих пакетића деци са Церебралном парализом; бавила се салсом. Исто тако, волонтер је у Хуманитарној организацији за помоћ особама са сметњама у развоју „Дечје срце“ у Београду, као и волонтер у „МНРО“ – Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама у Јагодини.

Похађала је бројне акредитоване семинаре и програме стручног усавршавања, и то:

„Савремени приступ третману особа са вишеструком ометеношћу“, „Јачање компетенција у раду са децом са сметњама у менталном развоју“, „Саветодавни разговор – примена у васпитном раду са адолесцентима и родитељима“, „Инклузивно образовање и индивидуални образовни план“, „Проговори да видим ко си – култура говора и усмено изражавање“, „Дигитално образовање“, „Породично насиље“, „Безбедно коришћење дигиталне технологије – превенција дигиталног насиља“, „Заштита деце са сметњама у развоју у случајевима занемаривања и дискриминације, злостављања и насиља“, „Стратегије у раду са ученицима који показују проблеме у понашању“, „Сарадња полиције и установа образовања у превенцији ризичног понашања деце и младих“, „Моје дете и наука: Како представити деци науку“ и „Вештине комуникације између наставника и ученика“.

Као особа је комуникативна, дружељубива, духовита, емпатична, одговорна, стрпљива, толерантна, упорна, истрајна…Добро познаје рад на рачунару (успешно примењује пословну коресподенцију и технике брзог слепог куцања на тастатури), воли да чита књиге и верује да ће једног дана објавити и сама роман, обожава да путује и да проводи своје слободно време са породицом и пријатељима. Својим оптимизмом и осмехом тежи да пренесе радост на свако дете. Годинама је чувала и подучавала децу, а од 2019. године запослена је у Школи за музичке таленте и од тада њен мото гласи: „Ради оно што волиш и никада у животу нећеш морати да радиш“.